Кошарка је врста тимског спорта. Игра се лоптом помоћу руку. Две екипе састављене од пет играча покушавају постићи што више поена убацивањем лопте кроз обруч противничког коша по одређеним правилима. Победник је екипа која постигне више поена.

Током времена кошарка је развила уобичајене технике шутирања, додавања и вођења, као и позиције играча и нападачки и одбрамбени механизам. Док се уобичајена такмичарска кошарка одвија под строгим и тачно одређеним правилима, разне варијације кошарке учиниле су кошарку ближу играчима и с мањим бројем правила. Кошарка је један од најгледанијих спортова на свету.

Док је такмичарска кошарка искључиво дворански спорт који се одвија на терену за кошарку, мање регулисане врсте кошарке могу се играти и као спољни спорт на подлогама различитим од паркета, који је стандард за такмичарску кошарку.

 

Почеци

 

Почетком децембра 1891, Џејмс Нејсмит, канадски лекар на Универзитету Макгил и професор физичког васпитања на Колеџу Спрингфилд, осмислио је нову игру на затвореном терену која би служила за одржавање кондиције ученика током дугих зима. Одбацио је многе предложене игре с објашњењем да су прегрубе или непотпуне, и на крају је модификовао дечју игру Патка на камену, прилагодио је неколико спортова у једну целину и написао је једноставна правила. Кош је ставио на висину од 3,05 метара. Тај кош се разликовао од данашњег по томе што је имао чврсто дно, док данашњи кошеви имају мрежицу која пропушта лопту. Док су кошеви имали чврсто дно, сваки пут након постигнутога коша лопте су се морале избијати из коша. Нејсмитова нова игра била је врло слична рукомету који је настао отприлике у исто време као и кошарка, крајем 19. века.

Женска кошарка почела је 1894. када је Сенда Беренсон, професорка физичког васпитања прилагодила Нејсмитова правила женама. Прва службена кошаркашка утакмица одржана је 20. јануара 1892. у дворани Гимназије Удружења младих хришћана. Играло се с девет играча на терену упола краћем него данашњи NBA терен. Оригинални назив кошарке на енглеском је basketball, а сложеница је од речи basket – кош и ball – лопта. Име је Нејсмиту предложио један од његових ученика. Игра је била популарна од самог почетка.

Први играчи кошарке били су студенти Гимназије Удружења младих хришћана. Касније игра се проширила на читав САД и Канаду. До 1896. године постојале су и бројне женске кошаркашке екипе, но поприлично груба правила и бројна публика одвратила су кошарку од примарног циља Удружења младих хришћана, игре која помаже студентима да остану у форми. Но, упркос томе, пре Првог светског рата успоставили су се бројни аматерски савези с аматерским клубовима, и то у САД.

Кошарка се прво играла с фудбалском лоптом. Прве лопте израђене искључиво за кошарку биле су смеђе, што је била уобичајена боја све до педесетих20. века када је Пол Тони Хинкл, у потрази за лоптом која би била уочљивија, у употребу увео наранџасту лопту, која је и данас стандардна.

Вођење или одбацивање лопте од подлоге (енлески: dribling), није било предвиђено првим правилима. Предвиђено је било само додавање лопте између саиграча одбацивањем лопте од подлоге. Додавање лопте био је први пример кретања лопте. Вођење је постепено нашло пут до кошарке и постао дозвољен, међутм, није се превише користио због неправилног облика тадашњих лопти и њиховог неправилног одскока. Тек је средином педесетих вођење постало популарна метода баратања лоптом, што је било условљено побољшањем њених својстава за што је заслужан Пол Тони Хинкл.

Кошарка, нетбол, одбојка и лакрос једини су спортови с лоптом измишљени од стране држава Северне Америке. Друге игре попут бејзбола и канадског фудбала измислили су Европљани, Азијци или Африканци.

 

 

Универзитетска кошарка

 

Џејмс Нејсмит и Сенда Беренсон су имали пресудну улогу у настанку универзитетске кошарке. Нејсмит је био тренер Универзитета Канзаса шест година пре препуштања места тренеру Фогу Алену. Нејсмитов ученик Амос Алонсо Стагпредставио је кошарку Универзитету Чикага, док је Адолф Рап, Нејсмитов студент у Канзасу, остварио изврсне успехе са Универзитетом Кентакија. Универзитет Калифорније и Школа Мис Хед су 1892. одиграле прву женску утакмицу између образовних установа. Беренсине бруцошкиње су играле против друге године у првој женској колеџ утакмици на Смит колеџу 21. марта 1893. Исте године су жене на колеџима Маунт Халиок и Софи Њуком колеџ (који је трениралаКлара Грегори Бер) су почеле да играју кошарку. До 1895. кошарка се проширла на колеџима и на друге савезне државе САД, укључујући Велесли, Васар и Брин Маур. Прва међуфакултетска утакмица за жене одиграна је 4. априла1896. између Станфорда и Берклија. Свака екипа се састојала од девет играчица, а резултат је био 2-1 за Станфорд. Након успеха женске свеучилишне кошарке дошло је до успоставе бројних мушких клубова. Колеџи, укључујући Универзитет Чикага, Колумбија универзитет, Дартмут колеџ, Универзитет Минесоте, Америчку морнаричку академију,Универзитет Јуте и Универзитет Јејл су 1901. почели да организују утакмице мушкараца. 1910. године, честе неправде на кошаркашким утакмицама су навеле тадашњег америчког председника Теодора Рузвелта да предложи формирање извршног тела. На тај начин настао је Међууниверзитетски савез (IIA).

Број екипа је растао током 1920их. Постојале су стотине мушких екипа у градовима дуж САД, док је организација била на врло ниском нивоу. Играчи су се стално премештали из клубова, а места одигравања утакмица биле су фабрике и задимљене плесне дворане. Екипе попут Ориџинал Селтикса и два Афро-Америчка тима Њујорк Ренесанс Фајв и (још увек постоје) Харлем Глобтротерси су играли до 200 утакмица на својим турнејама. Кошарка код жена била је боље организована. Када је 1905. Национални кошаркашки савез САД за жене објавио правила, у њима се спомињао број играча који је варирао од шест до девет и број судаца, којих је обавезно морало бити једанаест. Међународна спортска федерација за жене уврстила је 1924. године кошарку у своје службене спортове. Аматерска атлетска унија је организовала прво национално првенство у кошарци за жене. Први најбољи женски тим аматерске лиге је изабран 1929. Женска лига се проширила по целој држави и произвела је познате спортискиње као што је Бејб Дидриксон из Голден Сајклонуса и Америкен Ред Хедс тим који се такмичио против мушких тимова и то по мушким правилима. До 1938. године жене су промениле систем, па су почеле играти са шест играчица на терену од две половине, а не три, како се до тада играло. Први национални турнир за мушкарце, Национално позивно првенство (NIT), одржано је у Њујорку 1938. године.

Универзитеска кошарка распадала се због коцкарских скандала који су је потресали између 1948. и 1951. На десетине играча је оптуживано за намештање утакмица. Пошто је делимично била доведена у везу са преварама, NIT је уступио место NCAA.

 

 

Међународна кошарка

 

Међународна кошаркашка федерација (франц. Federation Internationale de Basketball Amateur) ФИБА основана је 18.јуна 1932. у Женеви од представника осам држава: Аргентине, Чехословачке, Грчке, Италије, Летоније, Португалије, Румуније и Швајцарске. У то вриеме, органиација се бринула само о аматерским играчима.

Кошарка је први пут уврштена на Летње олимпијске игре 1936, иако је демонстративни турнир одржан још 1904. На овим такмичењима су углавном доминирале Сједињене Државе, које нису освојиле само четири олимпијска турнира, а први пораз је био у контроверзној финалној утакмици против Совјетског Савеза на Олимпијским играма 1972. у Минхену. Прво Светско првенство у кошарци за мушкарце је одржано у Аргентини. Три године касније, прво Светско првенство у кошарци за жене је одржано у Чилеу. Женска кошарка је уврштена на Олимпијске игре 1976., са тимовима Бразила и Аустралије које су били највећи ривали Сједињеним Америчким Државама.

ФИБА је 1989. одбацила разлику између аматерских и професионалних кошаркаша, а 1992. професионални играчи су први пут играли на Олимпијским играма. Доминација САД се наставила са представљањем њиховог Тима снова. Међутим, са развојем кошарке у другим државама, остали национални тимови су почели да побеђују Сједињене Државе. Тим који се састојао од искључиво NBA играча је завршио као шести на Светском првенству 2002. у Индијанаполису изаЈугославије, Аргентине, Немачке, Новог Зеланда и Шпаније. На Олимпијским играма 2004. у Атини, тим Сједињених Држава састављен од професионалних играча је претрпео први пораз на Олимпијским играма, изгубивши од Порторика и Литваније у утакмицама по групи. На крају је овај тим освојио бронзану медаљу, иза Аргентине и Италије.

Кошаркашки турнири се широм света одржавају за дечаке и девојчице свих узраста. Глобална популарност овог спорта одражава се кроз националности играча који играју у NBA лиги. Владе Дивац, један од припадника првог таласа неамеричких играча, и Предраг Стојаковић, двоструки победник у шутирању тројки су из Србије, Стив Неш, који је совојио награду за најкориснијег играча у NBA лиги је Канађанин; Кобе Брајант је Американац, али је одрастао у Италији; звезда Далас Маверикса Дирк Новицки је Немац, а звезда Лос Анђелес Лејкерса Пау Гасол је из Шпаније. Сан Антонио Спарси у својој екипи имајуТима Данкана са Америчких Девичанских Острва (Данкан игра за САД, пошто Девичанска Острва немају кошаркашки тим за међународна такмичења),Емануел Ђинобили је из Аргентине (као и играч Чикаго Булса Андрес Ноћиони), а Тони Паркер је из Француске.

Најбољи тимови са два последња Светска првенства одржана 2002. у Индијанаполису и 2006. у Јапану, једнако драматично показују глобализацију игре. Само један члан ова два тима је Американац, а то је Кармело Ентони. У тиму из 2002. су били Новицки, Ђинобили, Стојаковић, Јао Минг из Кине и Перо Камерон из Новог Зеланда. Ђинобили је такође био и у тиму и 2006, а остали су Ентони, Гасол и Хорхе Гарбахоса из Шпаније и Теодорос Папалукас изГрчке. Једини играчи из ова два тима који никада нису играли у NBA су Камерон и Папалукас.

 

Кошарка у Србији

 

Прву кошаркашку лопту у Србију донео је 1923. године из Америке Вилијам Виланд, представник добротворне организације „Војска спаса“. Виланд је уБеоград стигао са задатком да учитеље, наставнике и професоре београдских школа упозна са званичним правилима кошаркашке игре. У пратњи госта из Америке, у служби преводиоца, била је Драгица Поповић из Црвеног крста Београда.

Домаћини су били изузетно заинтересовани за ову посету. Семинарима г-дина Виланда присуствовао је велики број знатижељника, који су желели да се упознају са њима до тада потпуно непознатом игром.

У знак велике пажње и посебног пријатељства, Виланд је г-ђи Поповић, која га је пратила током његове кратке посете Србији, поклонио кошаркашку лопту. Према свим историјским сведочанствима, то је била и прва кошаркашка лопта која се појавила у Србији.

Прва комплетна правила кошаркашке игре штампана су у Београду 1924.

Занимљивост о почетку кошарке у Србији која је објављена у дневном листу "Политика" од 18. априла 1923. у рубрици „Спорт":[1]

Баскет - бал у Београду - Спортски Клуб Југославија засновао је одељак за веома популарну игру Баскет-бал. Уверени смо да ће ова лепа игра стећи много присталица међу љубитељима лаких и грациозних спортова, за које нису потребне нарочите атлетске способности. Ова игра, у којој нема суровости, веома је згодна за нежну децу и женскиње...